Српској демократској странци је забрањено да учествује на локалним изборима 2024. године. Одлуку је формално донијела  Централна изборна комисија БиХ, а суштински једна особа и једна странка, у договору с утицајним страним фактором. Исто као и са отимањем изборне побједе Јелене Тривић, за Предсједника РС,  на општим изборима 2022. године. Утицај и моћ појединаца нису оправдање за незаконите радње ЦИК-а, али ствари, лица и појаве треба назвати правим именом. У овом, као и многим претходним незаконитим и штетним радњама руководили су утицајни странци и једна особа из Српске.

Већ вишедеценијска спрега Милорада Додика и његових послушника са моћним и недобронамјерним дијелом страних присутника на овом терену,наноси штету Републици Српској и српском народу у БиХ. Урушава правни систем, уништава економска основа, дегардира демократску традицију, гази људска права и основне слободе, неутралише цивилизацијске тековине, узрурпира и приватизују све механизме и капацитете друштва до те мјере да од друштва не остаје много. Отишло се тако далеко да више нико, ко има грам мозга, може вјеровати и фер и праведне изборе. Довољно је само поменути ова два случаја СДС-а и Јелене Тривић да не идемо даље, у период од почетка државног удара и довођење коња за конзула, на жељезном возилу за војне употребе.

Таман да ЦИК, сутра, промијени одлуку и дозволи СДС-у излазак на изборе, штета је већ направљена. Несагледива штета, удар на последње трунке повјерења грађана у остатке онога што се друштво и систем зову. Само се потврђује да је ова средина потпуно приватизована од картела који не води рачуна ни о једном праву народа, већ напротив јавно и очито показује да не маре за грађане као ни за лањски снијег. Знамо, одавно да их народ не интересује. Но сад се отишло корак даље, да се такав однос не крије. Напротив,  чак истиче. Осионо и без имало прикривања.

То је тако и готово. И народ, већина која чини срж и основни темељ стабилности овога што је од друштва још остало-ћути и трпи. До кад. докле се може трпљети овако понижавање и срамоћење добре и трпељиове већине. Оне већине која живи од свог рада, знања и умијећа. Оне велике  већине која носи на својим плећима ову паразитску мањину. Оног паразита што се више и не труди да сакрије своја злодјела, већ се с њима јавно хвали, изругује и пошпрдује већини-добром и трпељивом народу. Докле?

 До када ћутати и трпти? Није у питању само Српска демократска странка и њено право да се представи народу на изборима. У питању је основа демократије. У питању је част народа. У питању је опстанак народа. Па до када ћутати и трпити? Запитајмо се сви. Је ли одговор до краја, а крај је близу. Зар ћемо дозволити да нам одсвирају крај и угасе свјетло. Посљедњу лампу која још негдје у тами жмирка.