„Одлагање гласања о Резолуцији о Сребреници резултат је напора руководства Србије, посебно предсједника Србије Александра Вучића који већ неколико дана предузима снажне политичке активности како би ова Резолиција имала што мању подршку чланица УН-а“, изјавила је Јелена Тривић, предсједница Народног фронта.

Она наводи да никакве дипломатске активности по овом питању нисмо виђели од Жељке Цвијановић, тако да је нејасно о каквом њеном доприносу одлагању Резолуције о Сребреници говори Милорад Додик. 

„Када већ говори о унилатералном ђеловању Златка Лагумџије у УН, Додик треба прво да одговори на питање ко је дао сагласност за његово именовање за амбасадора у Уједињеним нацијама“, каже Тривићева.

Тривићева подсјећа да је сагласност дала управо Жељка Цвијановић, по налогу Милорада Додика, упркос лошем искуству које су Срби имали и са Лагумџијиним претхдником на амбасадорској позицији Свеном Алкалајем, чијем именовању се није противио Додик, који је тада био члан Предсједништва БиХ. Алкалај је самостално и аутономно ђеловао као што то сада чини Лагумџија.

„Колико Додику треба да схвати да су те амбасадорске позиције требали да заузму српски кадрови, након чега не би било кардинално лоших ситуација по Србе, које је прво проузроковало самостално ђеловање Алкалаја, а потом и Лагумџије?

Нажалост, Додику је то јасно, само се прави невјешт како би прикрио сада већ, нажалост, догму - да му је његов лични интерес увијек био важнији од српских националних интереса, Републике Српске и Србије“, истиче Тривићева.

„Додиков покушај“, наводи Тривићева, „да заслуге Србије припише и себи, тек је блиједи покушај вађења из ситуације у којој представници власти Српске нису учинили ама баш ништа на дипломатском плану како би ова Резолуција добила што мању подршку или како се уопште не би нашла на дневном реду генералне скупштине УН-а.“

Тривићева каже да је истина да амбасадори не воде усаглашене политике по спољнополитичким питањима у БиХ, као што је по питању Резолуције о Сребреници и пријему самопроглашеног Косова у Савјет Европе, али да је ноторна чињеница и да су СНСД кадрови, на челу са Милорадом Додиком све кључне позиције препустили Бошњацима, зарад продаје зграде Милета Радишића и именовања разноразних тегелтија који морају да обављају њихове личне послове, а не послове за Србе као народ и Републику Српску. 

„ И Додик и Цвијановићева знали са каквом мисијом иде Лагумџија у УН. Остаје отворено питање зашто су то тек тако пропустили. Да ли је, осим приватног интереса Додика, превагнуо у том правцу и његов пријатељски однос са Лагумџијом за којег је Додик био и остао друг Мићо“, закључује Тривићева у  саопштењу.