Продефиловали су Бања Луком, све "јунак до јунака", на Дан побједе. На Дан хероја, испред грађана Бања Луке који су искрено одавали почаст херојског борби против фашизма, марширала је издајничка гарда. Као ослободиоци продефилисали су, у првим редовима, медијски шминкери, дезертери, шверцери, кукавице без премца, лопурдија сваке врсте, регистровани хрватски шпијони, страни плаћеници и свака сорта. Предводио их је велеиздајник, поносно како велеиздајнику и доликује. Упетљан у своје лажи нији могао погодити ни број страдалих у Великом

рату. Казао је како је други свјетски рат однио 30 милиона људи, а да је поштовалац жртава велике

војне знао би да је само Совјетски Савез, у борби против фашизма, дао 30 милиона живота.

Укупно је угашено 60 милиона људских живота, од чега 1,3 милиона српског имена.

Краља ратних шверцера не интересују ратне жртве ни невини животи. Он дефилује са својом кликом јер му је сада тако наређено. Потребно му је за час вратити рејтинг. А за то нема боље

формуле од маске русофила, онога што слави исти дан као и цијела Русија. Tако му газде осмисле и нареде, јер му се, послије оног цмиздрења и додворавања турском министру, на отварању џамије у Бања Луци, показалао право лице љигавца и кукавице. Пресамићен испод заставе Републике Турске само што није заплакао од страха. Газде га опет враћају у живот тако

што му дозвољавају да дефилује на Дан побједе. Као што га, сваки пут да се свали у блато, чупају и ваде. Јер бољег за своје циљеве не могу наћи. Такав им баш треба. Кад га видимо у дефилеу лажне шминке, помислиомо "је ли то она од јуче- јуначина". Је ли то онај исти пресамићени испод турског барјака.

Газде су га не тако давно, и након што је онај дјечак од 5,6 година назвао лопове, чупали на све начине, па му и суђење у Сарајеву намјестили како би се заборавила бриљантна дефиниција коју

изговори дијете из обданишта. А он се кочоперио пред намјештеним суђењем, глуми мученика,

поистовећујући своју судбину са судбином српског народа. Пријетећи и вријеђајући... Па човјек помисли "је ли то она иста од јуче-јуначина".

И тако много пута, чим се свали у каљужу, чупају га. Кад по турским аеродромима кети сачекујући турког предсједника да му скуте љуби. Тако и кад Ердоганову почасну гарду поздравља са Мехраба газије. Тако сваки пут кад се пресамити и понизи до бесконачности, осмисли му се нова

медијска глума, па почне да галами, вријеђа псује, пријети ... играјући игру јуначине. Добије одобрење и да вријеђа и псује и гробове како што је псовао мртве у Сребреници. Јуначки нема

шта, то само таква кукавица може псовати туђе гробове. А не тако давно говорио је да су Срби у Сребреници извршили геноцид. Био је први који је то изрекао. Па се човјек сваки дан поново запита "је ли то она од јуче-јуначина"?

Није братија увијек имала дозволу да слави Дан побједе. Прије двије године ни једна његова институција ни организација није дозволила Амбасади Русије у БиХ да било гдје у Бања Луци и Републици Српској обиљежи побједу над фашизмом. Затворили су им сва врата. Нису им шефови наредили, јер је тад требало негирати и осудити све руско, па и руску борбу против фашизма. Тада

сам, заједно с Амбасадором Игором Калбуховим и директором ОШ Петар Петровић Његош у Источној Илиџи, Драганом Јововићем, организовао обиљежавање овог великог и важног дана. Уз пригодан програм, с дјечицом која су пјевала руске пјесме, рецитовали стихове, играли и веселили се, прославили смо Дан побједе.

Тако је било многих година, кад велеиздајник није добио наређење или одобрење од својих власника да може глумити да је на страни побједника, да је тамо гдје је и слободарски руски и

српски народ. Једне године сам Дан побједе организовао у Основној музичкој школи у Источном Сарајеву, захваљујући тадашњем директору Миру Митровићу. Тако је било и са организацијом

марша бесмртног пука, вечерима руске поезије и музике, манифестациијом Русији с љубављу из Српске... Ни на једној манифестацији и прослави није било велеиздајникових подрепаша, ни

њиховим новина и телевизија. Али је био народ и часни људи који цијене и поштују братски руски народ.

С људима који знају и разумију да су ово поносни дани наше заједничке побједоносне историје с

руским народом, и другим слободарским људима. Нисмо лажно махали паролама и заставама да нас телевизије сниме. Нисмо се ни бојали да ће нас неко напасти или похапсити. Ишли смо јер сматрамо да се мора одати почаст страдалим за слободу људског рода. С поносом се људским не

тргује, нити се користи за рекламу, као што то нечасни чине, срамотећи наш род и нашу часну историју.

Прослава Дана побједе 2022 у Источном Сарајеву. Амбасадор Игор Калабухов, Љубо Грковић, Миро Лучић и Драган Јововић