Једна незграпна појава, вријеђа, псује, и мртве и живе, пријетила, виче и халабуче.., И тако из дана у дан. Дречи, бреца и подврискује, јавно и без срама. Чинила што не доликује ни пијаној сеоској вуцибатини, а камо ли неком ко се предсједником назива. Примитивизму нигдје краја, примитивизму који је усавршен тако што се примитицац поноси својим примитивизмом. А требало би да се стиди, и да је сеоска баба нарикача, а камо ли предсједник, додуше упитни, али и званични.

Циркуска шатра за финалну примитивну симулацију била је постављена тамо гдје никад не би смјела бити, пред домом народних представника, који се сада може с правом преименовати у Трг змаја од очаја. Незграпни је са својим смијешним кловновима симулирао давно припремљену улогу пред цијелом нацијом, пред тв камерама и окупљеним тужним скупом. Тако је било у подне, а истог дана поподне, херој на магарцу је цмиздрио и нудио се да ће појести све што је избацио. И отрчати зором раном тамо гдје је који сат раније говорио да никад неће, нити и један Србин треба отићи. Издржао је тужни херој неколико сати прије него што је процмиздрио. И вриштање и цмиздрење су дио обимног сценарија спашавања опасне појаве у српском народу. Херој на магарцу је, са Трга од очаја, послао је праву слику о себи, по ко зна који пут. Слику примитивног кловна без смисла за хумор, али и слику доброг слуге злих господара.

Тужан је то херој, и кад је на коњу и на магарцу, тужан и за жаљење. Толике године бити за шпрдњу, и толике године радити на уништавању свог народа-није лако. Толике године играти на штапу неког страног, непознатог господара и власника.., мора оставити трага, првенствено на психу тужног лика. Џабе му новци и сва моћ над малобројним, слуђеним пуком. Џабе му све, он је посједнут, опсједнут и у власништу неког анонимног далеког странца, не зна ни кога.

А волио би он несретник да зна за кога јаше на магарцу. И мисли да заслужује да зна јер дуго и, као добар слуга злог господара, игра кловна и хероја. И зато мијења капе, час носи шеширић олбрајтове и машницу клинтонове, час качкетић доналдов и сукњицу меланије. Јер слуга једном слуга вазда, и без сазнања коме служи. А Загреб његов неће да му каже. Неће, нису овлаштени за казивања.    

Не би то било страшно да се та особе не се ословљава Предсједник Републике Српске. А што је, у најмању руку, бар упитни предсједник, ако не и потпуно лажни, не значи нам ништа. Јер дјелује као Предсједник Републике коју систематски раздире и уништава. Природна богатства је разорио и распродао, народ осиромашио, дрогирао и протјерао, оно што је остало, добрим дијелом, у своје слуге претворио, као што су и њега његови госдподари.

Добар је слуга страних господара, нема шта. Зато га сада, уз ову велику фарсу и спашавају, да га преперу у хиљаду вода и сачувају за нека друга времена. Сувише је опасно оставити га народу да му суди. Или неким новим господарима, још опасније.

Чињенице су да нова америчка администрација намјерава уклонити све по Европи које су инсталирали клинтони, обаме, бајдени... Редом, једног по једног. Но, одлазећа гарнитура господара зла није од јуче и зна како сачувати своје вјерне слуге. Систематски је разрађен план, не јуче, већ прије неколико године да се „упитни предсједник“ спашава, препере у хиљаду вода и сачува. Превише је добро радио посао намјесника и злотвора властитог народа да би га оставили на милост неких нових, непоузданих владара.

Поново је као и прије 20 година требало издајника и штеточину без премца подвалити народу као Србина и заштитника вјере и нације. Овај пут на још перфиднији начин. Прије 20 љета му је дат сценариј да вријеђа друге, првенствено муслимане, а Србе неистомишњенике оптужује за издајнике. Радио је то како треба, уз велику помпу, како би његова злодјела остала прикривена и маскирана. У новој улози тужни херој добија и ново поглавље сценарија. Вријеђа залуталог нијемца, псује на сва уста америчког амбасадора, рига на Европу... И неко се не упита како баш та кукавица, шверцер и дезертер, да је толико ојачао па све то смије. И неко се не упита да није све договорено. Не, него многи повјероваше да је „мали ханс, или ивица, толико ојачао и постао велики Миле. Јуначина од јуче и од кад већ. Замислите предратни накупац и ратни шверцер, псује америчког амбасадора. Јуначимна. И ко би се досјетио да јуначина блеји по договору и већ написаном сценарију за велику подвалу.

И све то уз старе оптужбе Срба за издају, муслимана за исламистичке тежње, странаца за безакоње, свега и свакога. Сви су зло, а он је добро. Представа се изводи већ годинама, стварани су, брижљиво, услови за његово суђење, јер како другачије издајника подвалити за искреног националистуи родољуба, већ на суду, и то баш у Сарајеву, гдје га кадије суде и туже, а увријеђени странци настоје утамничити. Заптије већ припремиле букагије. Сценарио за сваку похвалу. Многи су повјеровали. И још вјерује да херој није на магарцу, већ на коњу, с мачем у руци, витла и јуриша; у одбрану српства. У бој крените јунаци, цичи и позива лажни цар. Но, брзо ће се све открити и сазнати како је херој на магарцу, и уз чију је помоћ, ујахао на трг змаја од очаја. Сазнаће се, али се бојим да ће овај пут за Србе и Републику Српску већ бити прекасно. Ако већ није. Као обичају, последњи сазнамо како смо обманути и у зло увучени.  

А та ће упитна особа и даље играти и пјевати, под шаторима и на трговима, цичати и подврискивати, ригати и бљувати на све и на сваког. А пук га мали слиједи. Довикује и ташуна. А он игра ли игра. Улогу зла, за коју је давно припремљен, у Загребу или негдје даље. Поскакује и подврискује, већ децениама, само с једним циљем; да се представи за оно што није, одосно да прикрије оно што јесте. А сигурно није ни Србин ни православац, а ни предсједник Републике Српске. Јер да јесте не би чинио оно што ради 35 година, на велику штету и зло народа српског. Првих петнаестак година свој штетног дјеловања радио је отворено против народа којем нажалост припада, да би двије потоње деценије чинио исто и много штетније, болесније и опасније по народ, само с другом маском. На жалост трајаће још, све док има игдје и једног Србина, и једног слова од Републике Српске. Херој на магарцу ће јахати, с мало измијењеним сценаријима, а са истом задаћом- до нашег нестанка.

Др Љубо Грковић