На Огњену Марију 2016. Године Срђан и Дејан из Српског Сарајева су се раном зором нашли у порти цркве Светог Ђорђа у Миљевићима. Били су ту и њихови пријатељи и чланови породица. 

Након литургије и Благослова Срђан и Дејан, ампутирци из Српског Сарајева (Дејан Звиздало је рањавањем из "Зоље" као дијете остао без обје ноге, а Срђан Јеремић као тенкиста без руке) сјели су на своје бицикле и кренули преко Враца, па даље према Романији.

Затим, у наредним данима прешли и Фрушку Гору, мађарске равнице, словачке Карпате..

Педала за педалом. Педала за педалом. Вјетар је дувао, Сунце је пржило. Двадесет и два дана са осмјехом. 2650 километара. Кроз Пољску, па до Бреста, легендарног бјелоруског града и тврђаве, мјеста једне од најславнијих битака Другог Свјетског рата.

И даље, заокрећући на исток према Минску, према Смоленску.

Молећи се Богу у православним богомољама и пролазећи кроз словенску земљу све до Москве, престолнице славне Русије.

      А зашто?

Јер, битке се добијају у рату, а потврђују у миру.

И бити ампутирац не мора бити хендикеп.

И зато што неки кажу да је Мајка Русија далеко.