30. августа 1942. године убијен је велики српски сликар Сава Шумановић

30. августа 1942. године убијен је велики српски сликар Сава Шумановић. Усташе су га, заједно са још сто педесет угледних Срба, мучки убиле и затрпале у масовну гробницу у којој и данас почива.

Колико људи, свих узраста и нивоа образовања, зна да су после зверског мучења, на данашњи дан, hrvati убили једног од највећих српских сликара XX века, Саву Шумановића  

Нељудски је мрцварен и уморен искључиво зато што је Србин и зато што је велики уметник. Због овог другог су му, према изјавама сведока, чак и шаке одсекли пре убиства.

Да је та чињеница на такав начин предавана ђацима у школама током деценија и да је помињана у ударном ТВ дневнику РТС сваког 30. августа, можда би свест неколико нараштаја људи била за нијансу правилније сазнајно обликована.

Да су Немци тако убили Пикаса, то би учио и знао читав свет, био би то глобални симбол злочина над једним народом и његовом културом.

Оваквих случајева има много, негира се и умањује чак и читав геноцид над Србима у тзв. NDH током кога су Хрвати и босански муслимани масакрирали стотине хиљада људи, од деце у колевкама до жена и немоћних стараца.
Убијали су свештенике, интелектуалце, Солунце, учитеље, лекаре, сељаке, силовали безброј жена и девојака.

Био је то геноцид незабележен у писаној историји Балкана.

Ових дана поново гледамо и слушамо рефлексе тог неумрлог лудила и зла.

Титоизам и југословенство, крунили су и уништавали, колико год и како год су могли, српско историјско образовање и свест која је алат за разумевање света око себе и преживљавање и напредак у њему.

А то уништавање ђубрило је тло из кога су ницале фаланге аутошовиниста којима смо данас окружени у медијима, култури, образовању и другде.

Продрли су чак и у цркву и установе које се, бар формално, баве геноцидом.


Они врше идеолошку припрему за наставак злочина, када и ако се опет стекну услови. Анестезирани народ их ћутке посматра. Неко разуме шта раде, већина чак ни то.

Ово је, наравно, само кратко размишљање о страдању Срба, прилагођено овом медију и формату, подстакнуто живим и тужним сећањем на неиспричану трагедију нашег народа и страшно мучеништво великог србског сликара и уметника Саве Шумановића.