Просвјетитељство и образовна дјелатност имају дугу традицију код Срба. Свети Саво се сматра родоначелником организованог образовања и просвећивања. Светитељева улога у историји српског народа већа је од било које друге значајне личности наше историје.

Свети Сава, рођен као Растко Немањић 1175. године, одрекао се краљевске круне, предајући себе Богу и народу српском. Први архиепископ Српске православне цркве, био је и народни љекар, књижевник, мислилац и стваралац, монах и принц, и народни просветитељ.

Његош и Андрић његови су насљедници у смислу писане ријечи и просветитељске улоге у нашем народу. Срби им одају почаст и на тај начин што највећи број наших основних школа носи имена тројиће великаНА; Светог Саве, П.П.Његоша и Ива Андрића.

Портал "Народни фронт"  , у наредном периоду, доноси текстове о основним школама и другим образовним установама у Источном Сарајеву. Почињемо са школом која има најдужу традицију на овом подручју-Основна школа Петар Петровић Његош, Источна Илиџа.

Основна школа ПП "Његош" изграђена је на подручју Источне Илиџе, након што су Срби напустили подручје Илиџе које је Дејтонским уговором припало Федерацији БиХ. Ова образовна установа наставља традицији ОШ Бранко Радичевић и двије подручне школе са Врела Босне и Блажуја.

Интересантна је, и готово непозната чињеница, да историја основне школе са подруучја Илиџе и илиџанског насеља Блажуј, има корјене с почетка 16. вијека. Наиме, неколико деценија након доласка Турака у ове предјеле, основана је Црквена школа као прва образовна установа овог подручја чији су становници били углавном православни Срби. Школа је радила током турске окупације, са повременим прекидима. Након прогона Турака и доласка Аустро-угарске окупационе управе, ова школа мијења име у Државна основна школа. Иако су се, након првог свјетског рата мијењале државне управе, рад школе није прекидан, осим у краћим периодима, па чак ни за вријеме усташког терора. Доласком комунистичке управе, умјесто дотадашње Црквене и Државне школе, изграђена је, на Илиџи, нова Основна школа Бранко Радичевић. Нова државна управа настојала је да се заборави дуга традиција ове образовне установе, посебно из времена када је школа била у саставу Цркве Свети Саво, а и периода Краљевине Југославије. Но,пронађени  документи и стари списи  упућују на чињеницу да је процес образовање српске дјеце и омладине, на подручју Илиџе, установљен почетком 16. вијека, недуго након што је Отоманско царство загосподарило српским земљама. Тако се , с правом, може рећи да је Основна школа Петар Петровић Његош из Источне Илиџе, има образовну традицију дугу петсто година. Мијењали су се називи ове образовне установе, долазила и одлазила царства и државне управе, започињале буне и ратовим, успостављан мир,  наступала тешка и гладна времена...,  вријеме смрти и вријеме рађања, времена рушења и времена грађења. Прошло је пет стотина година, а остале је просветитељска нит и жеља за науком код сарајевских Срба.

Народни фронт,  с разлогом,  дониси низ ауторских прилога о Основној школи П.П. Његош, њеном данашњем раду и успјесима које ученици показују у многим образовним, спортских и хуманитарним активностима.Свакако заслуга за успехе ученика на разним такичењима припада превасходно њима самима, али и родитељима, наставном особљу и директору Драгану Јововићу, који с великом пажњом и искреном просветитељском љубављу води овај храм знања са традицијом од пет стотина година.