Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ је основано 1902. године у Сарајеву. Друштво су основали најумнији и најбогатији Срби тог доба са циљем очувања српске културе и идентитета у Босни и Херцеговини. Настало је као самоникла, класична демократска асоцијација добронамјерних грађана, поклоника своје националне културе, науке и просвјете. По свом значају „Просвјета“ се налазила одмах иза Српске православне цркве. Просвјета је дијелила судбину српског народа, у најтежим годинама наше историје.   Одговарајући на специфичне потребе српске културе у 20. вијеку, Просвјета је постигла резултате од немјерљивог значаја за наш народ.

Српско просвјетно и културно друштво (СПКД) "Просвјета", на Видовдан овог љета,  

обиљежава 122 године од оснивања, као и 34 година од обнављања рада друштва, чије је циљ очување српске културе и идентитета у БиХ.

СПКД "Просвјета" основана је 1902. године у Сарајеву, са циљем очувања српске културе и идентитета у БиХ. Од самог оснивања, па до забране рада 1949. године, око друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена: Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Перо Слијепчевић, Григорије Петров, Јован Цвијић и други.

Просвјета је обновила рад на Видовдан 1990. године у сарајевској Вијећници. Један од 17 утемељивача који су 1990. године обновили рад СПКД "Просвјета" и данашњи потпредсједник Др Љубо Грковић, истакао је да је обнављање рада "Просвјете" на Видовдан од непроцјењивог значаја за цијели српски народ јер су успјели да утичу на развој српске културе, науке и образовања. Љубо Грковић  сматра да изворна мисија друштва није промијењена и да је потреба за заштитом српског националног идентитета, језика, културе и историје и данас важна као и прије сто двадесет година .

Он је подсјетио да је "Просвјета" настала као организација чији задатак је био помагање талентованих српских ђака, те да су управо захваљујући тој помоћи многи српски интелектуалци, политичари, умјетници, културни радници и научници успјели су да се образују и да свом народу дају најбољи дио себе. Дјеловање имућних Срба у Аустро-Угарској монархији требало би да послужи као примјер данашњим узурпаторима националног богатства и друштвених потенцијала.

Према његовим ријечима, рад друштва забрањивали су страни окупатори у оба свјетска рата, а да је 1949. године укинута због идеолошких разлога и отпора комунистичке власти према националним организацијама. Од 1990. године до данас Просвјета дјелује у земљи и иностранству, са преко 50 одбора. Сједиште Просвјете, као јединствене организације је на Палама.  Такође, у Сарајеву дјелује друштво истог назива које је узурпирало просторије које је ово удружење изградило за вријеме Аустријске окупације. Но, сарајевско друштво нема насњедна права Просвјете, већ незаконито користи име и симбол јединствене организације. С тим у вези Институт за интелектуално власништво БиХ донио је 2013. године одлуку којом је прогласио СПКД "Просвјета" са сједиштем у Палама за јединог правног сљедбеника назива и знака овог друштва са правом коришћења у БиХ.

У наредним данима Народни фронт ће донијети више прилога о овој , за Србе у БиХ и широм свијета, изузетно важној националној организацији.